CIGANSKE ARIJE, SARASATE & HEIFETZ & MENUHIN

Na svojoj trećoj turneji po Izraelu 1953, Hajfec je uključio u recitale Violinsku Sonatu Richarda Straussa. U to vrijeme, Strauss je po mnogima bio nacistički kompozitor, a njegova djela su nezvanično bila zabranjena u Izraelu, zajedno sa onima Richarda Wagnera. Usprkos činjenici da se holokaust dogodio manje od deset godina ranije i molbe u zadnjem času Izraelskog Ministra obrazovanja, prkosni Hajfic je ustvrdio, " Glazba je iznad ovih činjenica ... ja neću promijeniti moj program. Imam pravo odlučivat o svo  repertoaru. " Tokom njegove turneje izvedba Straussove Sonate bila je popraćena  mrtvom tišinom.

Hajfec je bio napadnut nakon recitala u Jeruzalemu, ispred njegova hotela, od strane jednog mladića koji je udario po Hajfecovoj violini pajserom, navevši  Hajfeca da desnom rukom kojom je držao gudalo štiti svoju neprocenjivu violinu. Kako je napadač počeo  bježati, Hajfic je upozorio svoju naoružanu pratnju: "Pucajte u  tog čovjeka, pokušao je da me ubije."  Napadač je pobjegao i nikada nije pronađen. Napad se  pripisao terorističkoj grupi . [15] [16] Taj incident je postao naslov u novinama i Hajfec je prkosno objavio da neće prestati svirati Straussa. Prijetnje su medjutim nastavile da dolaze, i izostavio je Straussa iz svog narednog recitala, bez objašnjenja. Njegov posljednji koncert je otkazan jer mu je ruka otekla i  počela ga boljeti. Napustio je Izrael i nije se vratio do 1970.