I. Oni

Zbilo se jednostavno. U otklonu svijesti, i želje, i u još ranijem otklonu slutnje. Ikakve. Zbilo se tako, sasvim jednostavno. On je išao jednim krajem grada, Ona drugim njegovim krajem. A ti krajevi, grada, nikada se ranije nisu sreli, niti će, niti mogu. Sasvim jednostavno; išli su. On u svojoj ruci ljepotu, Ona u svojoj misao. Prikraćeni oboje za ono što je u drugoj ruci, i zato slabi. A naoružani, mislili su, dok su išli. U odsustvu nakane, i želje, i slutnje. Ikakve.

Ovo je magla,
reče Ona.
Strah me je.
Magla je kao zebnja.
Stegnuta.
U sebi.
Još više.
Kao apsurd.
Bez ruba.
Okrugla zebnja. Okrugao apsurd. Oko sebe, oko tebe, oko svega.
Dok si u njoj.
Neprobojna.
I išla je dalje. Bez nakane, bez želje, i bez slutnje. Tek tako, da ide.

Ovo je magla,
reče On.
Strah me je.
Ne vidim se.
Ne vide me.
Magla je kao ljepota.
Zagledana.
Unutra.
U sebe.
Svoja.

Nije me više strah.
Magla je kao ljepota.
Magla je kao ja.