KO SVILENA BUBA KOJA TKA I UGIBA USRED SVOGA TKANJA

RIMA POSLJEDNJA, QUASI-MOSTARSKA

. . . ko će očistiti Augijeve štale? 
Ko skrenut kroz njih dvije rijeke, 
Neretvu i Bregavu,
da speru svu njihovu krv, 
da iskupe sve ove kletve? 
 
……………………………………
 
Zaista, ko će očistiti Augijeve štale, 
ko skrenut kroz njih dvije rijeke, 
Neretvu i Bregavu, 
da speru svu njihovu krv, 
da iskupe sve ove kletve? 
 
Hercegovina. 
Draga zemlja suhih, mirišljavih trava, 
skakavaca, 
svitaca, 
ljudi-šaljivčija. 
U hercegovačkom kamenjaru
pjevaju bulbuli, 
poje pjevušice, 
cvrče cvrčci, 
zuje pčele, 
lepetaju mušice, 
krekeću žabe, 
bleje koze, 
sikću guje . . .
 
Svi ovi i još mnogi zvuci
mogu se čuti u bosanskoj zemlji Hercegovini. 
Al' ne brini, 
moj mostarski druže po peru, 
ja se neću uplitati u tvoje rime! 
Svako mjesto rađa svog vlastita pjesnika. 
Ja nemam silable za rane tvog grada, 
krike, 
i bezumlje. 
Ja ne bih znala s čime rimovati, 
s mržnjom, ludilom, ili apsurdom, 
smrt moje plemenite tetke Ruhije, 
na istočnoj obali Rijeke, 
il' Ivanove vrle pomajke, 
na zapadnoj. 
. . . . . . . . . . . . . . 
 
Al još jedan, još veći, razlog imam, 
zbog kojeg moram posjetiti tvoj Mostar. 
Čekaj! 
Pričekaj trenutak! 
Vidi, ja drhtim! 
S imenom Boga! 
/Naj/Većeg! 

. . . . . . . . . . . . . .

Neko bi mogao pomisliti da ja
na ovaj način
samo odlažem pisanje riječi
k r a j. 
Jer sve što je trebalo prevesti, 
od Ratnih rima, prevedeno je. 
Pogrešno! 
Jer, 
ja moram nazad, 
samome uzroku, 
natrag u grad Istanbul iz kog sam i krenula . . . ,
nazad u Misr čarši . . . ,
odakle su me Rime i pokupile, 
natrag u kišu koja je lila, i, 
prije no što sam otišla, 
bio uzdignut: jedan most! 
Najveći, 
najveličanstveniji most
ikad viđen
u čitavoj Kreaciji. 
Koji me pouči . . .
. . . . . . . . . . . . . .

Odlomak iz knjige:
SARAJEVO ROSE / WAR RHYMES
 
  • Follow me on Academia.edu
  • Log in or create an account

    fb iconLog in with Facebook
    Our website is protected by DMC Firewall!